-Član Sa­vje­ta Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) Va­nja Ća­lo­vić pod­ni­je­la je Ustav­nom su­du ini­ci­ja­ti­vu za po­kre­ta­nje po­stup­ka za ocje­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pra­vi­la o ra­du ASK ko­ji­ma se, su­prot­no za­ko­nu, jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma omo­gu­ća­va da bez po­sle­di­ca skri­va­ju ne­za­ko­ni­to ste­če­ne pri­ho­de i imo­vi­nu pre­ko po­ve­znih li­ca. Sa­vjet Agen­ci­je je ta pra­vi­la usvo­jio na pred­log di­rek­to­ra Agen­ci­je Sre­te­na Ra­do­nji­ća, iako su, ka­ko ka­že Ća­lo­vi­će­va, oči­gled­no su­prot­na Usta­vu i ni­zu za­ko­na.
– Na­i­me, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu šest tač­ka če­ti­ri pred­vi­đa da se po­ve­za­nim li­ci­ma sma­tra­ju i srod­ni­ci u po­boč­noj li­ni­ji do dru­gog ste­pe­na, od­no­sno bra­ća i se­stre, kao i srod­ni­ci po ta­zbi­ni do pr­vog ste­pe­na, usvo­ji­lac i usvo­je­nik i dru­go fi­zič­ko ili prav­no li­ce sa ko­jim jav­ni funk­ci­o­ner us­po­sta­vlja ili je us­po­sta­vio po­slov­ni od­nos. Me­đu­tim, na pred­log di­rek­to­ra, ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta je od­lu­či­la da se za­kon ne­će pri­mje­nji­va­ti na ta li­ca, či­me je znat­no su­žen op­seg ra­da Agen­ci­je u di­je­lu pro­vje­re pri­ho­da i imo­vi­ne jav­nih funk­ci­o­ne­ra i po­ve­za­nih li­ca. Ta­kvim rje­še­njem je, na pri­mjer, one­mo­gu­će­no da se Agen­ci­ja ba­vi utvr­đi­va­njem da li su Alek­san­dar i Ana Đu­ka­no­vić po­slu­ži­li pre­mi­je­ru za skri­va­nje imo­vi­ne ko­ju je even­tu­al­no ne­za­ko­ni­to ste­kao, a da ne go­vo­rim o mno­gim dru­gim po­ve­za­nim li­ci­ma sa ko­ji­ma je us­po­sta­vio broj­ne po­slov­ne od­no­se ko­ji mu mo­gu do­ni­je­ti znat­nu imo­vin­sku ko­rist – ka­že Ća­lo­vi­će­va.
Osim Đu­ka­no­vi­ća, po pra­vi­li­ma ASK kon­tro­le bi bi­la po­šte­đe­na i po­ro­di­ca funk­ci­o­ne­ra DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ko­ji je uhap­šen zbog mal­ver­za­ci­ja sa po­slov­nim pro­sto­rom i gra­đe­vin­skim ze­mlji­štem, či­ja je su­pru­ga Đor­đi­na u HSBC ban­ci ima­la 3,8 mi­li­o­na do­la­ra na ra­ču­nu 2006/07. go­di­ne. Nji­hov sin Mi­loš na­go­dio se sa tu­ži­la­štvom da za ne­za­ko­ni­te rad­nje pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor od­slu­ži go­di­nu da­na za­tvo­ra i upla­ti 380.000 eura. I Ma­ro­vi­će­va kćer­ka Mi­le­na hap­še­na je zbog sum­nji da je zlo­u­po­tri­je­bi­la slu­žbe­ni po­lo­žaj pri­li­kom iz­grad­nje TQ Pla­ze i pla­toa na pla­ži Jaz, či­me je bu­džet Op­šti­ne Bu­dva ošte­ćen za vi­še mi­li­o­na eura.
Va­nja Ća­lo­vić ka­že da su usvo­je­na pra­vi­la do­kaz da di­rek­tor Agen­ci­je i ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta po­stu­pa­ju u in­te­re­su ko­rum­pi­ra­nih funk­ci­o­ne­ra i omo­gu­ća­va­ju im da na­sta­ve da kri­ju ne­za­ko­ni­to ste­če­nu imo­vi­nu.
– Zbog to­ga sam kao član Sa­vje­ta Agen­ci­je pod­ni­je­la ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­du za po­kre­ta­nje po­stup­ka za ocje­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pra­vi­la o ra­du Agen­ci­je. Oče­ku­jem da Ustav­ni sud u ovom slu­ča­ju bu­de bar ono­li­ko efi­ka­san ko­li­ko je to u pred­me­ti­ma ko­ji su u di­rekt­nom in­te­re­su jav­nih funk­ci­o­ne­ra, a ne da vi­še­go­di­šnjim od­la­ga­njem od­lu­ke omo­gu­ća­va ne­sme­ta­no ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje ko­rum­pi­ra­nih no­si­la­ca jav­nih funk­ci­ja. Ovo tim pri­je što se spor­na pra­vi­la od­no­se i na sa­me su­di­je Ustav­nog su­da ko­ji su i sa­mi jav­ni funk­ci­o­ne­ri – ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
Ona po­zi­va po­sla­ni­ke svih po­li­tič­kih par­ti­ja da i oni pod­ne­su pred­log za ocje­nu ustav­no­sti spor­nog ak­ta, ka­ko bi skra­ti­li tra­ja­nje po­stup­ka pred Ustav­nim su­dom i omo­gu­ći­li da funk­ci­o­ne­ri ko­ji su se ne­za­ko­ni­to obo­ga­ti­li sno­se od­go­vor­nost u skla­du sa za­ko­nom.
– Po­red iz­u­zet­no pro­ble­ma­tič­nih rje­še­nja ko­ja jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma omo­gu­ća­va­ju da pri­kri­va­ju imo­vi­nu pre­ko po­ve­za­nih li­ca, Sa­vjet je od­lu­čio i da sam se­be raz­vla­sti i dio svo­jih nad­le­žno­sti pre­ne­se na di­rek­to­ra, iako je to su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ko­ji je ra­đen dvi­je go­di­ne uz po­dr­šku ni­za evrop­skih eks­pe­ra­ta. Na­i­me, ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta je po­dr­ža­la rje­še­nje ko­je je pred­lo­žio di­rek­tor da se sva pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na rad Agen­ci­je, a ko­ja ni­je­su ure­đe­na spor­nim pra­vi­li­ma, mo­gu ure­di­ti dru­gim ak­ti­ma ko­ja će do­ni­je­ti sam di­rek­tor. Na taj na­čin, umje­sto da pro­pi­še na­čin ra­da di­rek­to­ra i oba­ve­že ga da po­štu­je za­kon, Sa­vjet je omo­gu­ćio sa­mo­vo­lju jed­no­ga čo­vje­ka da broj­na pi­ta­nja ko­ja su oči­gled­no na­mjer­no iz­o­sta­vlje­na iz pra­vi­la, de­fi­ni­še sop­stve­nim od­lu­ka­ma, iako Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno pro­pi­su­je da is­klju­či­vo Sa­vjet mo­že do­ni­je­ti pra­vi­la o ra­du Agen­ci­je – is­ti­če Ća­lo­vi­će­va.M.S.


Iz­gla­sa­va­nje na taj­noj sjed­ni­ci

Sa­vjet Agen­ci­je je spor­na pra­vi­la do­nio na sjed­ni­ci na ko­joj je pret­hod­no is­klju­čio jav­nost i one­mo­gu­ćio me­di­ji­ma, pred­stav­ni­ci­ma ci­vil­nog dru­štva i dru­gim za­in­te­re­so­va­nim li­ci­ma da pri­su­stvu­ju toj sjed­ni­ci, iako Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je pro­pi­su­je na­če­lo jav­no­sti ra­da Agen­ci­je kao pra­vi­lo i iako ni­je po­sto­jao ni­je­dan za­ko­nom pro­pi­san raz­log zbog ko­ga bi se jav­nost mo­gla is­klju­či­ti ili ogra­ni­či­ti.
– Sa­da je ja­sno da Sa­vjet is­tra­ja­va u na­po­ri­ma da sjed­ni­ce tog ti­je­la bu­du taj­ne ka­ko bi ne­za­ko­ni­tim ra­dom pod­sti­cao ko­rup­ci­ju na naj­vi­šim ni­vo­i­ma, umje­sto da se pro­tiv nje bo­ri. Šta­vi­še, oči­gled­no je da ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta po­stu­pa po dik­ta­tu di­rek­to­ra, umje­sto da ga kon­tro­li­še i po­zo­ve na od­go­vor­nost zbog ne­za­ko­ni­tog ra­da, jer se pla­še nje­go­vih ve­za sa vr­hom iz­vr­šne vla­sti u li­ku pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, ko­ji oči­gled­no di­ri­gu­je ra­dom na­vod­no ne­za­vi­sne Agen­ci­je – ka­že Ća­lo­vi­će­va.


Di­rek­to­ru omo­gu­će­no da iz­bje­ga­va od­go­vor­nost

Ća­lo­vi­će­va is­ti­če da je ve­ći­na čla­no­va Sa­vje­ta omo­gu­ći­la di­rek­to­ru da su­prot­no za­ko­nu iz­bje­ga­va od­go­vor­nost za even­tu­al­ni ne­za­ko­ni­ti rad Agen­ci­je, jer je usvo­ji­la nje­gov pred­log da svo­ja ovla­šće­nja mo­že pre­no­si­ti na dru­ge za­po­sle­ne u Agen­ci­ji, što je su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ko­ji pro­pi­su­je da is­klju­či­vo di­rek­tor mo­že do­no­si­ti od­lu­ke ka­ko bi za njih mo­rao sno­si­ti pu­nu od­go­vor­nost.
– Umje­sto da utvr­di ja­sne ad­mi­ni­stra­tiv­ne pro­ce­du­re, Sa­vjet je ve­ći­nom gla­so­va od­lu­čio da spor­nim pra­vi­li­ma pro­pi­su­je broj­na pi­ta­nja ko­ja su već pro­pi­sa­na Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Šta­vi­še, Sa­vjet je pre­ko­ra­čio za­kon­ska ovla­šće­nja ure­đu­ju­ći pod­za­kon­skim ak­tom niz pi­ta­nja iz do­me­na za­ko­no­dav­ne nad­le­žno­sti ko­ja su već pro­pi­sa­na i za­ko­ni­ma o op­štem uprav­nom po­stup­ku, o uprav­nom spo­ru, o su­do­vi­ma i ni­zom dru­gih aka­ta. Na sjed­ni­ci na ko­joj je od­lu­či­va­no o spor­nim pra­vi­li­ma, čla­no­ve Sa­vje­ta sam upo­zo­ri­la da je Ustav­ni sud u slič­nim slu­ča­je­vi­ma već do­nio ne­ko­li­ko pre­su­da ko­ji­ma je utvr­đe­no da su od­red­be pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji­ma se re­gu­li­še ma­te­ri­ja pro­pi­sa­na za­ko­ni­ma su­prot­ne Usta­vu, ali su oni ipak gla­sa­li za ne­u­stav­na rje­še­nja ko­ja im je pred­lo­žio di­rek­tor Agen­ci­je. Na kra­ju, o prav­noj ne­pi­sme­no­sti pred­lo­ga di­rek­to­ra ko­ji je usvo­jio Sa­vjet Agen­ci­je go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su spor­nim pra­vi­li­ma mno­ga pi­ta­nja pro­pi­sa­na na na­čin oči­gled­no su­pro­tan ni­zu za­ko­na. Na pri­mjer, pred­vi­đe­no je da se su­du mo­gu pod­no­si­ti žal­be, a ne tu­žbe, ka­ko to ja­sno pred­vi­đa niz re­le­vant­nih za­ko­na – za­klju­ču­je Ća­lo­vi­će­va.